Autostop Francuska - Zagreb

Pogled is Risoul 1850 prema sjever-sjeveroistok na prekrasne bijele alpske vrhunce

Slika gore pokazuje jutarnji pogled iz francuskog skijališta Risoul 1850. Moram se spustiti dole, te stopirati do skijališta La Plagne poviše naselja Aime. Nemam auto, niti nekakav drugi vlastiti prijevoz. U džepu sam imao 45 € - deset u kešu, dok ostalih 35 na bankovnoj kartici. Kako sam se našao u ovoj situaciji? Vlastitom glupošću i čežnjom za avanturom!

Dva dana ranije me nazvao gazda jedne hrvatske agencije. Pitao me kakvi su mi planovi za vikend, odnosno da li sam zainteresiran da odem u Francusku vidjeti još koje skijalište gdje Hrvati organizirano odlaze. Trebao sam se samo voziti u autu, te eventualno voziti isti auto natrag u Zagreb (određenu dionicu). Došao sam na autobusni kolodvor Zagreb i dobio papire da vodim ekipu na skijalište Les 2 Alpes i Alpe d'Huez!!! Nikako nisam bio zadovoljan, te sam bio lud tijekom noći u autobusu. Nakon što sam ostavio goste u određena skijališta bez greške (a prvi put tamo bio) sam sa istim, prije spomenutim gazdom sjeo u Volva i krenuo put skijališta Risoul i Vars. U jednom trenu gazda je počeo zatvarati oči za volanom. Nakon višestrukog nuđenja sebe da vozim auto, čovjek je priznao da mu se oči zaklapaju pa sam napokon imao osjećaj sigurnosti u vožnji! Nažalost je trajalo do Briancona (sat vremena). Probudio se pred gradom i rekao ajmo nekaj kupiti u dućanu pa će on nastaviti dalje. Bilo je tako, te nakon 10 min sam ponovno bio nesiguran dok je on vozio auto!

Tada je pala odluka da nakon kaj vidim skijališta Vars i Risoul, ostajem u drugom, te krećem u avanturu stopiranja!!! Izmislil sam neku priču da me ostavi u Risoulu, te su otišli za Zagreb. Dan poslije sam od ostale dve osobe u autu čuo da je bilo grozno do Zagreba, a spavanje je bio jedini način da se osječaš sigurno u vožnji. Ja nažalost na suvozačkom mjestu nisam mogao zaspat. Uletio sam vodičima iste agencije u Risoulu da prespavam tu jednu noć pa pičim dalje svojim putem. Nisam mogao zaspati pa sam otišao do susjeda u sobi di su svirale cajke. Bio sam uzbuđen svojom odlukom te sutrašnjim danom stopiranja i boravka u Francuskoj sa 45 €. Susjedi sa cajkama su bili beograđani i baš smo se fino podružili te nakon dve pive sam uspješno zaspao.

Prvi dan stopiranja: Risoul - Aime (278 km)

Zašto sam stopirao do Aime (La Plagne)? Zato kaj sam imao 5 sezonskih skipass-ova, te 15-ak onih kartica za koje sam mislio da ću dobiti 5 € po kartici. Ako sve to preprodam imal bum minimalno 1000 €. To je bio razlog mog stopiranja. Drugi razlog je bio iskusiti način putovanja Tomislava Perka, koji je 3 godine po cijelom svijetu samo stopirao i couchsurfao. Ako nisam u krivu ekipa koja tako putuje troši otprilike 5 € dnevno. Kaj je to??? To nije ni za pivo u kafiću!!! To je dovoljno za 2-4 jeftinije pive iz dućana dnevno!!! Meni to ne bu bilo dobro putovanje... Nije mi krenulo dobro jer već u Risoulu nitko mi nije htjeo stati, te me povesti nizbrdo. Kaj drugo reći nego da sam krenuo pješice nizbrdo!

Pješačenje nizbrdo iz Risoul 1850 m prema prometnijoj cesti

Snijeg nije bio ugažen. Ponekad mi je snijeg ulazio u cipele, ali sunčano je bilo a ja nabrijan ko puška! Na gornjoj slici vidite kaj sam sve imao sa sobom! Bear Gryllz style! Nemam punjač za mobitel, niti fotoaparat. Imam jednu rezervnu majicu, te dva para čistih čarapa! 45 € u džepu! Mrzim stopirati al ajde da vidimo kako je to putovati kao Tomislav Perko, a Bear Grillz mi nije do jaja! Nakon nekih pola sata hoda nizbrdo kroz snijeg izletio sam na jednu serpentinu i odmah prvi auto sam ustopirao! Nije ni čudo kada sam izletio iz šume na cestu, pa se ljudi odmah smiluju. Fora je bila kaj sam mogao proći pod domaćeg lika, obzirom da imam mali ruksak... Pitali me nešto na francuski a ja naravno "Ž no parle a france". Nešto na engleski smo pričali, al eto uspio sam dobiti prijevoz.

U Brianconu sam došao do McDonaldsa na besplatni internet pa sam malo pogledao kuda sve trebam ići te objavio na fejsu koju sliku i to je to! Idemo dalje u avanturu! Na nekih 50ak kilometara sam promjenio 6 vozila jer su svi stali i vozili dva sela dalje. Malo sam se zabrinul za svoju putešestviju, ali onda je naletio neki mladi momak koji je išao za Lyon!!! Odlično!!! Razmišljao sam oću li izaći u Grenoble-u ili čak neku ludu akciju do Lyona... Obzirom da sam odlučio probat prodat ski passove ipak sam ostao na originalnom planu te zamolio istoga da me ostavi na odmorištu nakon Grenoblea.

Pogled na vrhove Belledone vrhove - istočno od Grenoble

Nakon pola sata čekanja drito mi je uletio prijevoz neke ekipe koja je išla u Tignes ili čak Val-d'Isere. Bitno da idu preko Aime (La Plagne) što je predobro!!! Nakon manje od 8 sati stopiranja i pauza za klopu sam bio u planiranoj današnjoj destinaciji! Sada je slijedio ludi dio. Uletiti ljudima koje sam jednom upoznao i ugostili nas doma. Ulet se dogodio. Došao sam na vrata, pokucao i bok ekipa... evo mene! Nisam se najavio jer sam zagubio kontakt njihov. Naravno da su me ugostili, te sam ispričao sve kaj ima. Malo su me čudno gledali, ali gadno je bilo kada je ženska pogledala ski passove i rekla da ništa od moje prodaje... Taj moment je bio baš banana!!! Tak blesavo se jako dugo nisam osječal. Sutra ujutro nakon doručka sam se zahvalio i otišao do agencije di se kupuju ski passovi. Nažalost nisu valjani bili!!! Sva sreća da nisam prodao nekome u Hrvatskoj jer bi nagrabusio gadno!!!

Aime (La Plagne) - baksuz odnosno ništa od zarade

Eto mi sada avanture. Sada nemam ni onih 10 € u džepu tako da ajmo frajeru sada dođi do Hrvatske sa 250 kuna na 1000 km razlike!!! Sve je lako kada se mora! Krenuo sam stopirat put Albertvilla. Brzo sam uhvatio neki bračni par koji mi je pričao da su bili u Hrvatskoj, te na Plitvičkim jezerima. Ostavili su me u Albertvillu kod shopping centra jer sam odlučio obaviti shopping hrane i pive za sljedeća 2-3 dana. Ostalo mi je desetak eura na kartici. Mama mi poslala poruku da sam lud i idem na najbliži avion. Odgovorio sam joj da bu to koštalo jako puno, a da je najbliži avion Lyon, tako da idem prema Italiji!

Jutarnji dio stopiranja: Aime - Albertville - tunel France - Italy

Nakon Albertvilla sam stopirao nekog cigu, pa nekog mladog momka, pa još nekoga. Onda sam se šetao malo kroz Saint Jean de Maurienne te ustopirao nekoga lika sa džipom. Rekao je da će me odbaciti do kraja autoceste, odnosno na dio gdje počinje tunel Frejus (12 895 m dužina, a nalazi se malo iznad 1200 m iznad razine mora). Onda sam ustopirao nekoga lika sa kombijem koji je napokon bio iskren i rekao da se malo čujem. Nije ni čudo kada su dva dana sunčana, a danas sam hodao, trčao, a sve to u 3 sloja crne odjeće. Čim skinem jaknu čujem se! Zabavno nam je bilo do odmorišta prije Torina, a onda je krenuo kaos autostopiranja u Italiji!!!

Najjače je bilo što sam dva dana pričao izmišljenu priču zašto stopiram. Kad bi me ekipa pitala kamo idem, rekoh Zagreb (Hrvatska). Pitaju me kak sam došao ovdje i zašto imam samo tako mali ruksak? Službena izmišljena priča je sljedeća. Bio sam sa frendovima tjedan dana na skijanju u La Plagne-u sa frendovima. Kako inače volimo avanture, putovanja i prepričavanja ludih dogodovština, jednu večer smo se zapili i odlučili napraviti novu avanturu. Od skijališta La Plagne do Zagreba stići za 40 sati. Fora je što ta osoba mora imati maksimalno 50 € u džepu tako da ne može sjesti na vlak ili nekome platiti da dobije na vremenu. Rezervna majica i dva para čarapa su tek toliko ako potraje koji dan više putovanje. Okretanjem boce piva smo odlučivali tko će od nas 4 ići na to ludo putovanje. Osoba koja bude bocom izabrana ide ujutro, dok ostali odlaze autobusom, te uzimaju njegove stvari. Igrom slučaja sam ispao ja ta osoba! Ukoliko stignem do utorka 19:00 onda sam majstor i najjači sam u ekipi!!! Jednostavno nagrada je slava, te najjaču avanturu ta osoba ima u godini 2015.

Šetnja uz prugu u naselju Saint Jean de Maurienne

Inače ne volim Francuze a za Talijane ne želim spomenuti ni negaciju voljeti. Do ovog putovanja imao sam mnogo francuskih turista, te na prste mogu nabrojati koji su mi Francuzi ostali dragi ljudi a svi ostali su ignore! Nakon ovog putovanja moram priznati da nisu oni tako loši, samo su malo u banani radi ne prakticiranja engleskog jezika. Znači da ih ima puno više koji su ok. To ne znači da ih sada nešto pretjerano volim, ali Talijani!!! Nemam pristojnog komentara o njima!

Doviđenja Francuska - lajkam Alpe!

U Torinu sam čekao 2-3 sata da bi me na kraju neki kamijonđija Talijanski pokupil. Frajer je nabadao engleski i pričali smo o njegovoj obitelji (sestri) i životu. Nudio mi je da odem kod njega prespavati, ali imao sam dobar izgovor o tome da moram stići u Zagreb što prije tako da hvala na ponudi. Pričal mi je da žandari talijanski uzimaju dozvole kamiondžijama ako ih zaustave sa autostoperima!!! Ostavio me pred Milanom pred sam mrak. Znao sam da kreće najgori dio ove putešestvije ali sam bio nekako optimističan jer sam poprilično super išao sa stopiranjem!!! Prevario sam se, odnosno Talijani prokleti su me spustili na zemlju.

Smrdljiva Italija i Talijani

Ekipu ispitujem na benzinskoj pumpi jel ide neko put Verone, ali nitko ne ide tamo. Svi idu za Bolognu i put juga!!! Kaj na ovoj bengi samo staju ljudi za jug!!! Kenjaju! Od dosade sam odlučio pušiti pa sam nažicao jednu cigaru. Ludilo! Kada sam nakon sat vremena krenuo prema nekim šljakerima pitat cigaru, frajer mi veli imaš na benziskoj za kupiti!

Znam jako malo talijanskog, te oni nikako engleski nisu pričali, al baš sam mu htjeo reći ono kaj mi prvo padne napamet na spomen talijanskog jezika "fumare mia kaco" (znam da se kita tako ne piše ali eto...). Toliko sam lud bio, da sam otišao na benzinsku i kupio cigare za 5 €. Znao sam da će noć biti duga pa nisam htjeo još sramotiti se sa žicanjem cigara kada već žicam prijevoz (čitaj autostopiram jer ga ne volim). Uskoro mi je policija stala i pitala kaj ja tamo glumim jer su me brijem već par puta vidili i zapamtili obzirom da sam tamo bio nekih 5 sati! Rekoh im da ne autostopiram već pitam ljude jel ide tko u smjeru Hrvatske. Vele mi oni da imam vlak, ali ja reko da imam para već bi ja bio na vlaku! Srećom jedan drot je znao engleski pa sam mu to pametno objasnio sve i rekao da nema druge nego da me ostave na miru i mole se da me neko povede! Pustili su me na miru i otišli. Napokon oko ponoć, jedan iliti 6-7 sati bivanja na Autogrillu prije Milana neki lik je poslušao moju priču i rekao ajde odbacit ću te jedno odmorište dalje. Ispričao sam frajeru priču i rekao je da će me odbaciti odmorište dalje jer sam mu simpatičan.

Nakon minute, dve sam skužio da mu volan lagano klizi u stranu, odnosno da je pijan. Čovjek je došao iz Torina gdje je prodao nekakve medicinske aparate u bolnicama pa je malo imao druženje i tako. Frajer prođe drugo odmorište, te na moje pitanje veli da će me još jedno dalje odbaciti pa će se on vratiti doma. Nisam sumnjao u namjere frajera, ali sam htjeo ja držati taj volan. Napokon došli mi do trećeg odmorišta, pred Bergamo i eto ja sretan izlazim iz auta, te pozdravljam dragog pijanog čovjeka! Jedino pijani Talijan će uzeti autostopera!!!

Ne prospavana noć na odmorištu uz nonstop ispitivanje ekipe da me odvede put Verone!!!

Na putu za Rijeku!!! Aj bok italija!!!

Cijelu noć sam proveo na ovom smrdljivom odmorištu, iako iskreno je bilo super odmorište jer je imalo hodnik di sam mogao sjediti i klošariti se. Nije bilo hladno kao što je to bilo vani, pa sam ipak bio malo sretan. Nažalost sam vidio hrvatske cigare vani i bio ne sretan jer sam očito propustio neke Hrvate. Ujutro sam poludio i počeo Talijanima govoriti da me moraju odvest!!! Oko 9 sati od neispavanosti sam počeo biti poput očajnog manijaka, pa me jedan kamiondžija odbacio odmorište dalje.

Došao sam na novo odmorište, ovaj put prije Brescia grada. Sada sam ispitivao ekipu jel ide tko za Veronu, ali nisu bili nešto pozitivnih odgovora. Opet svi idu negdje u blizinu! Dobio sam poruku od mame da se prestanem glupirati i da sjednem na vlak da je uplatila pare na mogu karticu. Proveo sam novih sat vremena na tom odmorištu, par puta izbjegavao policiju, pa sam odlučio pitati nekog Talijana ide li vlak za Veronu iz sela koje se nalazi kilometar zračne linije od našeg odmorišta. Rekao je da sigurno ima, pa sam se zahvalio i u odlasku pitao di će on. Rekao je da ide u Veneciju na neki sastanak. Okrenuo sam se te otišao od njega. Pet sekundi kasnije se vraćam do njega. Naš kaj, ja ti inače idem za Hrvatsku, pa jel mogu s tobom do odmorišta prije Venecije. Teška srca mi je rekao da mogu. Prvih 10ak minuta nismo baš nešto pričali ali onda samo se raspričali i to je jedan od rijetkih Talijana koje mogu reći da su mi ok! Ostavio me na odmorištu prije Venecije gdje sam nakon sat vremena zahaltao jednog kamiondžiju riječkih registracija. Nakon njegovog gableca sam krenuo put Rijeke s njim. Mislio sam inače ići kroz Sloveniju za Zagreb, ali uz prijedlog riječana i logičnog razmišljanja idem ja buraz u Rijeku pa sam barem doma, a ne u smrdljivoj Italiji na autocesti!!! Čim sam došao na Vrata Jadrana iznad Rijeke pozdravil sam se sa gosponom uz priču koliko dugo će mi trebati sad ustopirati auto za ZG!!! Čak bi mogao doći do 19 h u Zagreb, odnosno unutar onih 40 sati!!! Ludilo! Zašto sam baš tako izmislio? Zato kaj smo tada trebali krenuti na Zrmanju malo na Rafting sa stvarnim prijateljima!

Kaos stopiranja kroz Italiju!!!! Dolazak u Zagreb za manje od 40 sati!!!

U rijeci sam izašao iz kamiona, te vidio ZG rege kako toče bengu. Uletio liku jel imaju mjesta i da li idu za Zagreb. Pitam jel mogu s njima, da imam zanimljivu priču za ispričati. Rekli momci od skoro 40 godina da može. Odoh se ja popišat u WC, kupiti Žuju, pa mi krenuli put Zagreba. Stigao sam za 31 sat stopiranja od Aime La Plagne u Francuskoj do Zagreba (Lanište). Najjače je kaj su frendovi iz Zagreba na Zrmanju otišli 4 sata ranije, odnosno u 15 h. Ispričali su se uz gajbu Žuje, ako se pojavim dan kasnije na Zrmanji. Spremio sam si stvari, te ujutro sjeo na vlak do Gračaca. Od Gračaca sam stopirao do Muškovaca a dalje je bila gajba Žuje!

Zaključak je da couchsurfing i autostopiranje nije moj stil putovanja. Trošenje 5 € dnevno je klošarenje po svijetu, ali obzirom da poštujem klošare alkoholičare u Zagrebu, totalno respektiram i ekipu koja putuje po svijetu za tako mali budžet! Također svaka čast na strpljenju u autostopiranju, ali ja mrzim čekanje pa ću rađe preko Alpa pješice doći nego stopirati :)